Moram da znam da nisam sama u ovome?

Moram da znam da nisam sama.

Zdravo svima. Nisam znala gde da pišem u pogledu problema koji imam već duže vreme, ali primetila sam da ovde obitava šarenoliko društvo sa raznim životnim iskustvom i situacijama, pa sam odlučila da ovde potražim mišljenje, pa i eventualnu preporuku.

Ja (41) sam srećno udata, muž i ja radimo i živimo u BG. Moj brat (32) živi u gradu nadomak Beograda i ne radi ništa. Već 10 godina živi sam u svom stanu jer mu je sve omogućeno od strane "enabling" roditelja koji izneđu sebe ne komuniciraju o suštinskim problemima. Drogira se i živi onako kako možete da pretpostavite - kao da zavisi pomalo od roditelja, ali samo ako može da živi daleko od njih kako bi mogao da duva i mulja. Od čega živi, ne znam, odgovara sa "tu i tamo" i "a otkad se to pita?" O njemu neću puno pisati jer sam svesna gde je problem, i da ako on shvati da ga ima, potražiće pomoć.

Majka nam je preminula nedavno i saznala sam da mu je mnogo više novca davala nego što smo znali. Otac (68) je, pored toga što je depresivan, takođe paranoičan da će nepredvidivi sin, koji neretko vređa, psuje, govori užasne stvari kada ne dobije ono što želi, ga na kraju i prebiti. Ovo nastaje jer ne umeju da komuniciraju, i otac ne ume da kaže "ne", a daje lažnu sliku autoriteta otkako smo bili mali. Ja sam se okrenula svojoj porodici i braku, ali poenta posta je da želim da pomognem ocu da se oseća malo bolje, i da porazgovara sa nekim kako bi bar malo izgradio kičmu, jer ne razume da pomaganje takvoj osobi zapravo odmaže takvoj osobi.

Brat je dobra osoba, ali je neuračunljiv u pogledu shvatanja sveta bez zavisnosti. Najpametniji je, najbolji i govori kako su naši životi sranje, standardno. Otac se boji da će se zadužiti (u pogledu neplaćanja računa) ili još gore, kod manje "legalnih" izvora novca.

Da li imate neki savet kako da pomognem ocu koji ne zna ni šta je psihoterapija, ni centar za pomoć, ni šta je "ne" kao odgovor i istrajnost u tome? Da li imate neku preporuku sa kim čovek može da porazgovara da bi bilo lakše prvenstveno njemu, pa i meni. Uspeo je da izgovori "moje je dete, ali žao mi je što moram da kažem da tebe i tvog muža volim više od njega, da mogu odrekao bih ga se".

Hvala svima na pomoći i podršci, izvinite na dugom postu. Možda pomogne još nekome.